Skup­šti­na Sa­ve­za sli­je­pih Cr­ne Go­re usvo­ji­la je za­vr­šni bu­džet za pro­šlu go­di­nu sa ne­ga­tiv­nim bi­lan­som, mi­nus je iz­no­sio 74 hi­lja­de eura, dok je ukup­ni bu­džet bio pro­jek­to­van na pre­ko 200 hi­lja­da pri­ho­da, pri če­mu se u pri­ho­de ra­ču­na­ju i sub­ven­ci­je za za­ra­de za­po­sle­nih, za­tim dru­ga pri­ma­nja ko­ja se pro­sle­đu­ju i ko­ja Sa­vez ne za­dr­ža­va na svom ra­ču­nu, sa­op­štio je za „Dan” Bo­ži­dar Den­da, član Skup­šti­ne Sa­ve­za i nje­gov biv­ši du­go­go­di­šnji pred­sjed­nik.
On je uka­zao na pri­su­tan pro­blem fi­nan­si­ra­nja jer i da­lje ne po­sto­ji si­stem­sko, već ta­ko­zva­no pro­jekt­no fi­nan­si­ra­nje, ko­je zna­čaj­no ugro­ža­va uku­pan ne­vla­din sek­tor, na­ro­či­to or­ga­ni­za­ci­je oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, pa ta­ko i or­ga­ni­za­ci­ju sli­je­pih.
- To je ono na šta smo mi u pret­hod­nih de­se­tak, pa i vi­še go­di­na ne­pre­sta­no uka­zi­va­li oče­ku­ju­ći da će Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i jav­ne upra­ve, za­jed­no sa kom­plet­nom Vla­dom, po­ka­za­ti vi­še ra­zu­mi­je­va­nja u tom smi­slu. Iako smo svje­sni da ovo vi­še ni­su vre­me­na kao pri­je 20, 30 go­di­na ka­da je po­sto­ja­lo sve­ga ne­ko­li­ko ta­kvih udru­že­nja ko­ja u to vri­je­me ni­su bi­la ne­vla­di­na, ne­go udru­že­nja od jav­nog in­te­re­sa, i ima­la su za­ga­ran­to­va­no fi­nan­si­ra­nje sa dr­žav­nog bu­dže­ta. To su ipak bi­la ne­ka dru­ga vre­me­na, ni­je da­nas ta­kvo sta­nje i ne mo­že da se oče­ku­je ta­kav pri­stup, ali smo sma­tra­li ta­da da po­sto­ji oprav­da­na po­tre­ba da se pre­po­zna je­dan broj re­pre­zen­ta­tiv­nih or­ga­ni­za­ci­ja oso­ba sa in­va­li­di­te­tom ko­je su od jav­nog in­te­re­sa i da se nji­ma kroz po­se­ban pro­pis za­ga­ran­tu­je re­dov­no fi­nan­si­ra­nje, a ne da za­vi­se od pro­je­ka­ta. Ako pro­je­kat pro­đe on­da imaš pa­re, ali ne znam ko­li­ko, ne­go ono­li­ko ko­li­ko do­na­tor opre­di­je­li i ne bes­kraj­no du­go, ne­go ono­li­ko ko­li­ko je rok tog pro­jek­ta. Pro­jekt­no fi­nan­si­ra­nje na ka­ši­či­cu, u sva­kom po­gle­du i u po­gle­du vre­me­na ro­ka u ko­jem se taj pro­je­kat re­a­li­zu­je i u po­gle­du ak­tiv­no­sti ko­je se re­a­li­zu­ju jer se re­a­li­zu­ju sa­mo one ak­tiv­no­sti ko­je su za­cr­ta­ne pred­lo­gom tog pro­jek­ta i sa­mo u onom iz­no­su ko­li­ko je do­na­tor odo­brio svo­jim bu­dže­tom, po­ja­šnja­va Den­da.
On na­vo­di da je od pro­je­ka­ta od iga­ra na sre­ću u 2015. go­di­ni or­ga­ni­za­ci­ja do­bi­la 29 hi­lja­da eura, što je naj­ma­nji iz­nos od ka­ko se di­je­le ta sred­stva. Upi­tan ka­ko se lo­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je sli­je­pih fi­nan­si­ra­ju ina­če ka­da ne­ma­ju sred­sta­va od pro­jek­ta, ka­že ja­ko te­ško.
- Mno­ge od njih ne­ma­ju mo­guć­no­sti, pa se sve to svo­di na ak­tiv­no­sti od pro­jek­ta, a iz­me­đu to­ga po­ne­što što se od­ra­di na osno­vu spon­zor­sta­va, do­ta­ci­je re­pu­blič­kog sa­ve­za, ko­ji osim pro­jekt­nih sred­sta­va, ima i ne­ke pri­ho­de od ki­ri­ja od iz­da­va­nja di­je­la svog po­slov­nog pro­sto­ra. Sve su to me­đu­tim pa­li­ja­tiv­na rje­še­nja ko­ja ni­su du­go­roč­na, kva­li­tet­na, ni­ti funk­ci­o­nal­na i ta­ko će da bu­de sve dok se kroz je­dan za­kon ili po­se­ban pro­pis ne ri­je­ši si­stem­sko fi­nan­si­ra­nje, za šta se Sa­vez za­la­gao du­gi niz go­di­na una­zad. Do­sa­da­šnje is­ku­stvo ne da­je mno­go pro­sto­ra za ve­li­ki op­ti­mi­zam, ali s dru­ge stra­ne ne smi­je­mo bi­ti pe­si­mi­sti ne­go mo­ra­mo na­sta­vi­ti tu bor­bu dok se ne do­đe do že­lje­nog re­zul­ta­ta, po­ru­ču­je on.
Go­vo­re­ći o ra­du Bi­bli­o­te­ke za sli­je­pe Cr­ne Go­re, či­ji je di­rek­tor, Den­da is­ti­če da je kao Jav­na usta­no­va osno­va­na sep­tem­bra 2006. go­di­ne, pa ove go­di­ne obi­lje­ža­va de­ce­ni­ju po­sto­ja­nja i ra­da. To je, ka­že, za ovu usta­no­vu ko­ja tre­nut­no ima ne­što ma­lo pre­ko 15 hi­lja­da bi­bli­o­teč­kih je­di­ni­ca, de­set za­po­sle­nih i od­re­đe­ni broj ho­no­rar­nih sa­rad­ni­ka, zna­ča­jan ju­bi­lej. Den­da is­ti­če da osim bi­bli­o­teč­ke dje­lat­no­sti, bi­bli­o­te­ka re­a­li­zu­je i do­sta dru­gih ak­tiv­no­sti.
- Da­kle u na­šim ton­skim stu­di­ji­ma sni­ma­mo knji­ge u audio-for­ma­ti­ma, u na­šoj pri­ruč­noj Bra­je­voj štam­pa­ri­ji sva­ke go­di­ne ob­ja­vi­mo ne­ko­li­ko no­vih iz­da­nja na Bra­je­vom pi­smu, to­kom či­ta­ve go­di­ne re­a­li­zu­je­mo umjet­nič­ki i kul­tur­ni pro­gram, ta­ko da sva­kog mje­se­ca u na­šoj mul­ti­me­di­jal­noj sa­li u zgra­di bi­bli­o­te­ke, pri­ka­že­mo po je­dan film pri­la­go­đen oso­ba­ma ošte­će­nog vi­da, a osim to­ga sva­kog mje­se­ca re­a­li­zu­je­mo po je­dan kul­tur­ni pro­gram, ka­že Den­da. Po­red to­ga, do­da­je, uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re, već pet go­di­na iz­da­je i ča­so­pis u dej­zi for­ma­tu. Ri­ječ je o mje­seč­ni­ku ko­ji iz­la­zi na kom­pakt dis­ko­vi­ma u dej­zi for­ma­tu, a or­ga­ni­za­ci­ja ima i svoj veb sajt i Ra­dio „Ho­mer”.
- Ra­ni­je smo pre­ko Eks­tra TV-a ima­li pro­stor za emi­to­va­nje pro­gra­ma, a sa­da pro­gram emi­tu­je­mo i s FM ska­le sa že­ljom da se slu­ša­nost što pri­je pro­ši­ri i na dru­ge gra­do­ve Cr­ne Go­re, osim Pod­go­ri­ce i Da­ni­lov­gra­da gdje se sa­da ču­je „Ho­mer“, a jed­na od pr­vih de­sti­na­ci­ja nakon pro­ši­re­nja bi­će Bo­ka ko­tor­ska. Na­dam se da će se i u Bo­ki slu­ša­ti Ra­dio „Ho­mer“ ko­ji je di­van pro­iz­vod ti­je­sne sa­rad­nje Bi­bli­o­te­ke za sli­je­pe Cr­ne Go­re i ne­vla­di­nog udru­že­nja Kul­tur­ni cen­tar „Ho­mer“ ko­ji je zva­nič­ni po­kre­tač i vla­snik ovog ra­di­ja, is­ti­če on.
Bi­bi­li­o­te­ka ta­ko­đe ima još ne­ko­li­ko ser­vi­sa za svo­je ko­ri­sni­ke, po­put sva­kog dru­gog če­tvrt­ka bes­plat­ne kuć­ne do­sta­ve že­lje­nih na­slo­va na pod­ruč­ju glav­nog gra­da, dok osta­li­ma knji­ge do­sta­vlja po­štom. Svi ser­vi­si bes­plat­ni su za kraj­nje ko­ri­sni­ke, po­čev od ko­ri­šće­nja knji­žnog fon­da bi­bli­o­te­ke, pre­ko po­me­nu­tih ser­vi­sa. Bi­bli­o­te­ka ima ne­što pre­ko 600 ko­ri­sni­ka iz Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći i je­dan broj iz ze­ma­lja u okru­že­nju što, sma­tra Den­da, ni­je ma­lo.
- Ra­ču­na da u Cr­noj Go­ri ima do 1.200 re­gi­stro­va­nih oso­ba sa ošte­će­njem vi­da, što bi zna­či­lo da je njih 50 odo­sto ko­ri­sni­ka Bi­bli­o­te­ke, a ni­jed­na od grad­skih bi­bli­o­te­ka ši­rom gra­do­va Cr­ne Go­re ne­ma taj pro­ce­nat učla­nje­nih sa pod­ruč­ja ko­je po­kri­va. U tom smi­slu se mo­že re­ći da se lju­di sa ošte­će­njem vi­da mno­go če­šće i vi­še dru­že sa knji­gom ne­go lju­di ko­ji ima­ju nor­ma­lan vid, za­klju­ču­je Den­da. B.M.


Naj­broj­ni­ji Pod­go­ri­ča­ni

Sa­vez sli­je­pih Cr­ne Go­re sle­de­će go­di­ne obi­lje­ža­va 70 go­di­na po­sto­ja­nja i ra­da. Ima osam lo­kal­nih or­ga­ni­za­ci­ja sa pre­ko hi­lja­du učla­nje­nih.
-Naj­broj­ni­ja je Or­ga­ni­za­ci­ja sli­je­pih za Pod­go­ri­cu ko­ja po­kri­va i op­šti­ne Da­ni­lov­grad i Ko­la­šin, a za­tim Bi­je­lo Po­lje i Be­ra­ne ko­je ima­ju oko 150 od­no­sno 180 re­gi­stro­va­nih čla­no­va. Or­ga­ni­za­ci­ja sli­je­pih za Ko­tor, Bu­dvu, Ti­vat i Her­ceg No­vi ima oko 70, 80 čla­no­va, pre­ci­zi­rao je on.